Pitajte doktora >>
Anatomija ramenog zgloba
Zglob ramena (articulatio humeri) predstavlja spoj gornjeg okrajka ramene kosti (humerus) i lopatice (scapula). Zglobne površine su na gornjem okrajku ramene kosti: glava (caput humeri) i na spoljašnjem uglu lopatice: čašična jama (cavitas glenoidalis). Oko čašične jame nalazi se vezivno-hrskavičavi prsten: čašična usna (labrum glenoidale) koja proširuje i produbljuje zglobnu površinu. Fibroznu opnu zglobne čahure (kapsule) pojačavaju ligamentarne veze: lig. coracohumerale i ligg. glenohumeralia. Zglob ramena je najpokretljiviji zglob čovečijeg tela. Pokreti u ovom zglobu su: pregibanje (flexio), opružanje (extensio), odvođenje (abductio), privođenje (adductio), unutrašnje obrtanje (uvrtanje) i spoljašnje obrtanje (izvrtanje). Povezivanjem većine navedenih pokreta moguće je i kružno kretanje u zglobu ramena (circumductio).
Uzrok nastanka
Iščašenje ramena može da bude prouzrokovano dejstvom direktne ili indirektne sile. Kao posledica direktne traume, usled jakog udarca na spoljni i posterolateralni, tj. zadnje-spoljašnji deo ramena, može da dođe do dislokacije ramenog zgloba. Takođe, do ove povrede može doći i usled indirektne traume, tj. pada na opruženu i abduciranu ruku. Ukoliko ruka ostane ”zaglavljena”, a telo nastavi da se kreće unapred, ogromna sila se vrši na zglob ramena. Ova sila može dovesti do toga da glava humerusa (caput humeri) sklizne iz čašične jame, čime nastaje dislokacija ramena. U sportovima koji podrazumevaju ponavljane pokrete u zglobu ramena iznad glave ili pokrete bacanja (plivanje, odbojka, bejzbol…) ovakva vrsta povrede veoma je česta. Učestalo istezanje zglobne kapsule i ligamenata u dužem vremenskom periodu čini zglob ramena sve nestabilnijim, pa su iščašenja češća.
Klinička slika
Prema pravcu dislokacije glave humerusa (ramene kosti) i njene pozicije koju ona zauzima posle iščašenja, iščašenja mogu biti prednja, gornja, donja i zadnja. Prednja iščašenja ramena su najčešća i čine preko 95% svih iščašenja ramenog zgloba.
U trenutku povrede javlja se jak bol sa prednje strane ramena. Povređeni zauzima specifičan položaj – pridržava povređenu ruku i nije u stanju da je pomera, rame je spušteno, a glava nagnuta na povređenu stranu. Takođe, vrlo često povređeni sportisti prijavljuju da su osetili kako im je rame ”iskočilo”. Predeo povređenog ramena gubi normalnu konfiguraciju. Dobija se utisak da je lateralna (spoljašnja) strana ramena ”odsečena kao sekirom”. Usled dislokacije ramena, sama kapsula zgloba i ligamenti su istegnuti i/ili delimično ili potpuno iskidani. Može doći i do odvajanja labruma, tj. čašične usne od čašične jame. U slučaju prednje luksacije ramena, česte su povrede neurovaskularnih elemenata, kao i vlakana okolnih mišića i ligamenata koji omogućavaju izvođenje pokreta u zglobu ramena.
Lečenje dislokacije ramena
Inicijalni tretman kod dislokacije ramena je vraćanje glave humerusa u čašičnu jamu (repozicija ramena). ”Nameštanje” ramena može biti urađeno i na samom terenu od strane ISKUSNOG timskog doktora ili fizioterapeuta. Nameštanje luksiranog ramena od strane neiskusnog lica može imati ”više štete nego koristi” jer se pri nestručnom reponiranju mogu oštetiti neurovaskularni elementi u predelu samog zgloba. Ukoliko repozicija nije moguća na samom terenu, sportistu treba hitno odvesti u odgovarajuću ustanovu, jer
spazam (grč) mišića ramena koji nastaje usled ičščašenja dodatno pojačava bol i samim tim otežava nameštanje ramena. U većem broju slučajeva, repozicija ramena se obavlja bez anestetika i uz vrlo malo diskomfora za povređenu osobu,uz prethodnu rendgen dijagnostiku pomoću koje se dobija uvid u tip dislokacije i eventualno oštećenje neke od struktura u predelu zgloba ramena. Takođe, mnogi sportisti koji su imali ponavljanja iščašenja ramena vrlo često sami nauče kako da vrate rame na svoje mesto.
OPREZ!!!
Prilikom dislokacije ramena može doći i do frakture (preloma) glave ili vrata humerusa, tj. ramene kosti, pri čemu fragmenti prelomljenih kostiju mogu oštetiti arterije koje ishranjuju, odnosno nerve koji oživčavaju predeo ramena. Ukoliko postoji utrnulost u deltoidnom predelu, sumnja se na povredu n.axillaris-a (aksilarnog nerva), a ukoliko se uoči otok ruke i prstiju, uz gubitak pulsa nad radijalnom arterijom, sumnja se na povredu krvnih sudova koja je nastala kao posledica preloma humerusa. Ovakva stanja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Povratak na teren
Povratak na teren moguć je nakon rehabilitacije koja može da traje od 8 do 12 nedelja. Neophodno je postići pune pokrete u zglobu ramena koji se izvode bez bola i povratiti punu snagu mišića koji okružuju rame. Kod sportista sa ponavljanim dislokacijama ramena razmatra se mogućnost hirurškog saniranja problema koje podrazumeva vraćanje odvojene čašične usne (labrum glenoidale) na svoje mesto i pritezanje, tj.ojačavanje zglobne kapsule.
SMERNICE ZA REHABILITACIJU NAKON DISLOKACIJE RAMENA
PERIOD POSLE NAMEŠTANJA RAMENA
Mirovanje i primena leda
Imobilizacija
0-3 NEDELJA
Izometrijske vežbe (kontrakcije mišića, bez pokreta u zglobu ramena) 2 x dnevno
Minimalni pokreti abdukcije zbog održavanja higijene pazušne regije
Limitirana fleksija i ekstenzija (pokreti savijanja i opružanja u zglobu ramena)
Izbegavanje pokreta spoljašnje rotacije
Blagi pendularni pokreti klaćenja u zglobu ramena
Vežbe za stabilnost lopatice
3-6 NEDELJA
Pokreti unutrašnje rotacije protiv otpora
Blaga spoljšnja rotacija
Abdukcija do 45®
Ponovno ”učenje” scapulohumeralnog ritma (pokreti podizanja ramena)
Pokreti ekstenzije/adukcije/medijalne rotacije na koturu
Limitiran opseg adukcije protiv otpora
Pendularno klaćenje ustupa mesto automobilizacionim tehnikama
Vežbe propriocepcije uključujući i statičko repozicioniranje zgloba
6-8 NEDELJA
Abdukcija do 90®
Povećanje spoljašnje rotacije
Fleksija/abdukcija/spoljašnja rotacija na koturu
Trening snage (pokreti se vrše ispod visine ramena)
Početak sa vežbama hvatanja i bacanja ispod nivoa glave
Vežbe zatvorenog kinetičkog lanca sa dve ruke (sklekovi, zgibovi…)
FINALNA REHABILITACIJA
Pun opseg pokreta protiv otpora
Obezbeđivanje ravnoteže mišića (odnos – unutrašnja:spoljašnja rotacija)
Vežbe zatvorenog kinetičkog lanca sa jednom rukom
Sklekovi sa pljeskom između svakog ponavljanja
Rad na brzini reakcije: bacanje/hvatanje/blokiranje
Učenje tehnike pada: kolut napred, stoj na rukama