Pitajte doktora >>
Jedna od najčešćih situacija sa kojima se košarkaši susreću tokom treninga i utakmica je gubitak tečnosti. Iako su mogućnosti za nadoknadu uvek dostupne igračima u tim situacijama veći deo njih se ne vrati u stanje dobre hidriranosti na dnevnoj bazi. Veliki broj studija pokazuje da su košarkaši bili neadekvatno hidrirani tokom utakmice ili treninga, skoro polovina igrača je bila neadekvatno hidrirana sa gubitkom tečnosti u iznosu od najmanje 1% njihove telesne mase. Tokom treninga oni mogu izgubiti tečnost u iznosu od 0-3% telesne mase, a tokom takmičenja čak i do 3.2 %. Kada se takmičenje održava na način da se utakmice igraju dan za danom može se očekivati da će gubitak tečnosti znojenjem biti veći kao rezultat ponovljenih napora velikog intenziteta. Turnirski način takmičenja nosi veliki rizik neadekvatne hidriranosti igrača, obzirom da igrači mogu imati poteškoće u rehidraciji i oporavku između utakmica. U svakom slučaju, neke studije pokazuju da igrači ne mogu da se u potpunosti rehidriraju izmedju pojedinačnih treninga tokom intenzivnog trenažnog perioda.
Košarka je sport koji karakterišu kratkoročni intervali napora izuzetno visokog intenziteta u smislu izdržljivosti, tokom utakmice u efektivnom trajanju od 40 minuta. Uspešan nastup u košarci uključuje više od puke potrošnje energije i dobre fizičke pripreme, već zavisi i od mentalne sposobnosti igrača za donošenje odluka, kao i pravilno obavljanje složenih veština, što dovodi do toga da je procena sportskih performansi igrača vrlo izazovna. Studije pokazuju da 1-2 % dehidriranosti dovodi do redukcije stanja budnosti i koncentracije, i te kako neophodnih kada npr. igrač stoji na liniji slobodnog bacanja u poslednjim trenucima utakmice.
Sportisti gube tečnost preko: znojenja, što je najefikasniji termoregulatorni mehanizam; difuzije vode preko kože; preko gastrointestinalnog trakta i respiratornog trakta. Intenzitet znojenja u velikoj meri zavisi od temperature i vlažnosti kao i od izbora odeće i intenziteta vežbanja.
Efekti dehidracije: (1) termoregulatorna funkcija (smanjuje toleranciju na toplotu i vreme vežbanja za koje dovodi do iscrpljenosti); (2) kardiovaskularna funkcija (dovodi do smanjenja udarnog volumena, ubrzava rad srca, povećava sistemsku vaskularnu rezistenciju, moguće smanjenje količine krvi koje srce obezbeđuje telu i arterijskog pritiska); (3) mišićna funkcija (smanjuje perfuziju krvi, povećava temperaturu mišića, povećava nivo razgradnje glikogena i nivo laktata, javljaju se grčevi mišića); (4) gastrointestinalna funkcija; (5) mentalna / kognitivna funkcija (donošenje odluka,, aritmetičke sposobnosti, sposobnost kratkotrajnog pamćenja, sposobnost koncentracije, vizuelno motorno praćenje, smanjena budnost, vreme odgovora, koordinacija); (6) smanjenje motivacije za vežbanjem; (7) povećanje nivoa doživljaja napora (zamor); (8) smanjuje vreme do potpune iscrpljenosti.
U skladu sa poslednjim preporukama i smernicama za nadoknadu tečnosti potrebno je obezbediti nadoknadu tečnosti koja se gubi znojenjem i mokrenjem na način da se održi hidriranost tako da tokom fizičke aktivnosti ne dođe do smanjenja telesne težine za više od 2%. Košarkaš bi svaku fizičku aktivnost morao da započne dobro hidriran. Mnogi od njih koji imaju brojne uzastopne napore tokom istog ili nekoliko uzastopnih dana mogu biti hronično dehidrirani. Kada počnu svoje aktivnosti hipohidrirani, fiziološki mehanizmi su ugroženi. Postoji više važnih saveta u vezi rehidracije:
- Sportisti bi trebali da uzmu 500 ml tečnosti 2 sata pre početka treninga ili utakmice (što ostavlja dovljno vremena da se mokrenjem izbaci višak tečnosti) kako bi se obezbedila pravilna hidratacija i fiziološke funkcije na početku vežbanja. Opšta preporuka jeste uzimanje 200 do 300 ml tečnosti svakih 10 do 20 minuta.
- Rehidratacioni protokol za košarkaše: 200 ml u toku pauze posle svake četvrtine, 400 ml tokom poluvremena i 100 ml tokom jednog timeout-a u toku poluvremena.
- Kao bi se održala dobra hidracija košarkaši treba da koriste neku od tečnosti koja sadrži natrijum: (1) 443 ± 251 ml posle 1. četvrtine, (2) 575 ± 192 ml posle 2. četvrtine, (3) 430 ± 191 ml posle 3. četvrtine.
- Uzimanje tečnosti koja je jednaka iznosu od 150% gubitka telesne mase dovodi do optimalne rehidratacije 6 časova nakon vežbe, optimalno u roku od 2 časa.
- U svakom slučaju, potrebno je izračunati specifične lične preporuke u vezi rehidratacije za svakog sportistu u odnosu na stepen znojenja, dinamiku sportske aktivnosti i ličnu toleranciju.