Pitajte doktora >>
Definicija
Hipertenzija ili povišen krvni pritisak je hronično medicinsko stanje u kome je pritisak krvi u arterijama povišen. Ono zahteva od srca da pojačano radi kako bi obezbedilo adekvatnu cirkulaciju krvi kroz krvne sudove. Krvni pritisak sa sastoji od dve komponentne, sistolne (gornji) i dijastolne (donji, srčani) u zavisnosti da li se srce kontrahuje (sistola) ili se opušta (dijastola). Visok krvni pritisak se dijagnostikuje kada su vrednosti preko 140/90 mmHg. Hipertenzija se klasifikuje kao primarna (esencijalna) ili sekudarna. Oko 90-95% spada u grupu primarnih hipertenzija u kojima uzrok nije poznat. Ostalih 5-10% spada u grupu sekudarnih hipertenzija i uzrokovane su stanjima koja obuhvataju bubrege, arterije, srce ili endokrini sistem (najčešće štitastu i nadbubrežnu žlezdu). Visok krvni pritisak je najznačajniji faktor rizika za nastanak šloga, infarkta srca, srčanog popuštanja, aneurizme arterija, perifernog oboljenja arterija i hronične slabosti bubrega. U 2000. godini je procenjeno da širom sveta 1 milijarda ljudi (26% ukupne svetske populacije) ima hipertenziju. 1995. godine je u Americi oko 43 miliona ljudi koristilo lekove za snižavanje krvnog pritiska, što je oko 24% ukupne populacije SAD. Prevalenca hipertenzije u 2004. godini je dostigla 29% populacije SAD.
Klasifikacija
| Klasifikacija | Sistolni pritisak (mmHg) |
Dijastolni pritisak (mmHg) |
| Normalan | 90–119 | 60–79 |
| Prehipertenzija | 120–139 | 80–89 |
| Prvi stepen hipertenzije | 140–159 | 90–99 |
| Drugi stepen hipertenzije | ≥160 | ≥100 |
| Izolovana sistolna Hipertenzija | ≥140 | <90 |
Simptomi
Hipertenzija je retko praćena simptomima (naziva se i tihi ubica) i najčešće se otkrije slučajnim pregledom ili u sklopu ispitivanja nekog drugog oboljenja. Neke osobe mogu osećati glavobolju (naročito potiljačni deo u jutarnjim satima), zujanje u ušima, svetlucanje pred očima, krvarenje iz nosa, mučninu, malaksalost. Prva manifestacija može biti tek kada se jave komplikacije nma pojedinim organima.
Komplikacije
Hipertenzija je najčešći preventabilni faktor rizika za preranu smrt širom sveta. Povećava rizik od nastanka ishemijske bolesti srca, šloga, periferne vaskularne bolesti i drugih oboljenja srca uključujući srčanu insuficijenciju, aneurizmu aorte, difuzno aterosklerozu i plućnu emboliju. Takođe je faktor rizika za nastanak demencije, slabljenja intelektualnih funkcija, hronične bolesti bubrega i oštećenja vida.
Uzrok
Primarna hipertenzija
Primarna hipertenzija je i najčašća forma hipertenzije koja se javlja u 90–95% svih slučajeva. U gotovo svim razvijem društvima, krvni pritisak raste sa godinama i to prosečno sistolni za 2mmHg sa svakom godinom života, a dijastolni za 0.5-1 mmHg, tako da je nastanak hipertenzije u poznijim godinama gotovo neminovan. Hipertenzija je uslovljena interakcijom genetskih i faktora spoljašnje sredine. Detektovani su brojni geni sa malim efektom na pritisak kao i malo gena sa značajnim dejstvom, ali je genetska osnova hipertenzije i dalje nedovoljno jasna. Nekoliko spoljašnjih faktora utiče na krvni pritisak. Način života koji smanjuje vrednost krvnog pritiska obuhvata smanjen unos soli, pojačan unos voća i povrća i proizvoda sa niskim procentom masti (DASH dijeta), fizičku aktivnost, smanjenje telesne mase, prekid pušenja i smanjen unos alkohola. Moguću ulogu imaju i stres, unos kofeina i nedostatak vitamina D. Insulinska rezistencija koja je česta kod gojaznih osoba i koja je komponenata sindroma X je takođe povezana sa hipertenzijom.
Sekudarna hipertenzija
Sekudarna hipertenzija je rezultat uzroka koji se može identifikovati. Najčešći uzrok je oboljenje bubrega, a zatim slede endokrinološka stanja kao što su Kušingov sindrom, hipertireoza, hipotireoza, akromegalija, Konov sindrom, hiperparatireoidizam, feohromocitom. Drugi uzroci sekudarne hipertenzije su gojaznost, sleep apnea, trudnoća, koarktacija aorte, pojedini lekovi (oralni kontraceptivi), biljni preparati i stimulativna sredstva.
Dijagnoza
Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta u dva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati veće fizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja je potrebno mirovanje od minimum 5 minuta. Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisi od stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći), fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane itd. Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregleda lekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzija belih mantila. Zbog toga, između ostalog, se radi i 24 h Holter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvan cirkadijalni ritam pritiska.
| Sistem | Testovi |
| Bubrezi | Analiza urina, proteinurijam seumska urea i/ili kreatinin |
| Endokrini | Natrijum, kalijum, TSH |
| Metabolički | Glukoza našte, ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi |
| Drugi | Hematokrit, EKG, Rtg snimak pluća |
Prevencija
- Smanjenje telesne mase za odrasle (BMI 20–25 kg/m2)
- Redukovan unos natrijuma <100 mmol/ day (<6 g kuhinjske soli na dan)
- Bavljenje redovnom aerobnom fizičkom aktivnošću kao što je brzi hod (≥30 min na dan, najveći broj dana u nedelji)
- Ograničen unos akohola
- Ishrana bogata voćem i povrćem
- Ishrana koja sadrži smanjene količine zasićenih i ukupnih masti
Uspešna modifikacija načina života može smanjiti krvni pritisak kao i lek.
Lečenje
Promena načina života
Prvu liniju lečenja hipertenzije predstavljaju korekcija načina ishrane, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase.
Lekovi
Postoji nekoliko grupa lekova koje se mogu koristiti u lečenju hipertenzije. Odabir zavisi od pacijentovog apsolutnog kardiovaskularnog rizika, godina starosti, pratećih oboljenja. Vrlo često je potrebno koristiti veći broj lekova kako bi se postigla dobra kontrola krvnog pritiska. Prporučene vrednosti su <140/90 mmHg za većinu pojedinaca, i niže vrednosti za osobe sa šećernom i bolešću bubrega <120/80 mmHg.
Koliki je značaj održavanja vrednosti pritiska u optimalnim vrednostima govori i podatak da smanjenje vrednosti za 5 mmHg smanjuje rizik od nastanka šloga za 34%, ishemijske bolesti srca za 21%, kao i smanjenje pojave demencije, srčane slabosti i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.