Pitajte doktora >>
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je oboljenje koje karakteriše smanjena gustina koštanog tkiva usled čega postoji povećana sklonost prema prelomima kostiju. Najčeće su prelomi kičmenih pršljenova, vrata butne kosti (kuk), distalnog dela podlaktice i proksimalnog dela nadlaktice.
Ko može da oboli od osteoporoze?
Od osteoporoze najčešće oboljevaju žene u postmenopauzi kao i osobe oba pola starije od 70 godina. Naravno osteoporoza se nejavlja isključivo u dve navedene populacione grupe, te tako prpoznajemo juvenilnu osteoporozu kod dece, osteporozu kod trudnica, osteoporozu kod profesionalnih sportiskinja i osteoporozu kao prateći deo brojnih oboljenja (hipertireoza, Cushingov sindrom, multiplimijelom, hronična bolest bubrega, boletsti jetre, alkoholizam).
Kako se prevenira osteoporoza?
Poznato je da gustina kostiju kod ljudi dostiže maksimum u periodu oko 25godine života. Složenim procesom remodelovanja dalje tokom života kost se neprestalno menja, obnavlja i neminovno se gustina postepeno smanjuje od 40 god. Taj proces se značajno ubrzava fiziološkim promenama kod žena koje nastupaju ulaskom u menopauzu. Tada dolazi do smanjenja količine estrogena što za posledicu ima smanjenu aktivnost osteoblasta (ćelije kostiju koje dovode do produkcije nove kosti) i pojačanu aktivnost osteoklasta (ćelije koje razgrađuju kost). Drugi fiziološki proces koji značajno smanjuje gustinu kostiju jeste starenje, kod osoba oba pola straijih od 70 god, značajno je snižena aktivnost osteoblasta.
Kako je stvaranje i održavanje gustine kosti dugotrajan proces, proces koji se odigrava celog života brigu o kostima treba započeti još u detinjstvu. Pravilna ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D uz adekvatan proteinski unos, kao i redovna fizička aktivnost doprineće da se formiraju jake kosti. Dnevne potrebe organizma u kalcijumu menjaju se uzavisnosti od uzrasta. Tako deca od 4-9 godina imaju dnevnu potrebu za 600-700 mg Ca, adolescenti 10-18 god povećanu potrebu od 1300 mg/dan zbog izraženog rasta i razvoja skeleta, od 19 god pa žene do menopauze, a muškarci do 65 godina imaju potrebu za 1000 mg ca dnevno, a nakon tog perioda potrebe za Ca rastu isto 1300 mg. Period povećanih potreba za kalcijumom kod žena jeste i trudnoća(1200 mg/dan). Proizvodi bogati kalcijumom su mleko i mlečni proizvodi, zeleno povrće, sardine i koštunjavi plodovi. Dnevne potrebe u vitaminu D unetom kroz hranu su 200 IU/dan do 50 godine života, 51-65 god. iznosi 400 IU/dan, a posle 65 god. 600 IU/dan. Ukoliko se kroz obroke ne unose dovoljne količine navedenih elemenata, treba uzeti zamenu kroz odgovarajuće suplemente. To isključivo mora biti pod kontrolom lekara, jer prekomerne količine mogu dovesti do neželjenih i opasnih efekata na zdravlje. Zdrav stil života koji isključuje cigarete, prekomernu konzumaciju alkohola takođe značajno doprinosi jačini kostiju.
| namirnica | prosečna porcija | Kalcijum (mg) |
| mleko | ||
| obrano mleko | čaša, 200 ml | 244 |
| poluobrano mleko | čaša, 200 ml | 240 |
| punomasno mleko | čaša, 200 ml | 236 |
| milkšejk | za poneti pakovanje, 300 ml | 387 |
| jogurt | ||
| voćni jogurt | 150 g | 210 |
| običan jogurt | 150 g | 243 |
| sirevi | ||
| danski plavi | porcija, 40 g | 195 |
| feta | porcija, 40 g | 144 |
| edamer | porcija, 40 g | 318 |
| parmezan svež | porcija, 30 g | 308 |
| mozarela svež | porcija, 56 g | 203 |
| povrće | ||
| kuvani brokoli | porcija, 85 g | 34 |
| potočarka | mali svežanj, 20 g | 34 |
| crveni pasulj | 3 supene kašike, 105 | 75 |
| grašak | porcija pripremljena, 90 g | 50 |
| koštunjavi plodovi | ||
| badem | 12plodova, 26 g | 62 |
| lešnik | 6 plodova, 20 g | 28 |
| susam | supena kašika, 12 g | 80 |
| orah | 6plodova, 40 g | 38 |
| riba | ||
| sardina | porcija, 100 g | 500 |
| haringa (bela riba) | porcija, 80g | 688 |
| losos | porcija, 100 g | 91 |
Tabela 1. Sadržaj kalcijuma u pojedinim namirnicama
Snažan stimulus za stvaranje kosti jesu sile koje deluju na kost. Tako kosti dobro jačaju tokom šetnje, džoginga, hodanjem uz i niz stepenice, podizanjem na prste. Kod starijih redovna fizička aktivnost nema toliko izražen efekat na prodkciju nove kosti, već popravlja stabilnost, ravnotežu i koordinaciju koje ih štite od iznenadnih padova. Postoji zaštitna oprema koja se preporučuje, starijim osoboma sklonim padovima poput štitnika za kuk.
Kako se prepoznaje osteoporoza?
Ne retko osobe prvi put postanu svesne da boluju od osteoporoze, nakon traume gde je došlo do frakture kosti. Kao uzgredan nalaz na rendgenskom snimku tom prilikom može se registrovati osteoporoza. Radiografskim snimkom osteoporoza se rgistruje najranije u stadijumu kada je osobo izgubila 30% svoje maksimalne koštane gustine. Osobe koje imaju osteoporozu mogu povremeno osećati bolove u kičmi, krstima, karlici, osećaju se ponekad malaksalo.
Pravovremena dijagnoza osteoporoze može se postaviti primenom DEXA (dvoenergttska apsorpciometrija X zraka). Danas je ovo široko prihvaćen metod zbog jednostavne primene, povoljnog odnosa cena/korist, niske doze zračenja kojima se izlažu pacijenti. Preporuke Evropskog udruženja za osteoporozu smatraju da DEXA treba da se primeni kod svih žena strijih od 65.god, i svih osoba strijih od 70god., Kod žena koje su mlađe od 65.god i imaju povećan rizik od nastanka osteoporoze (dugotrajna terapija glukokortikosteroidima, tireotoksikoza, rana menopoauza, prelom kuka u porodici …)
Slika 1. Apart za DEXA (dvoenergetsku apsorpciometriju X zraka)