Pitajte doktora >>
Definicija miokarditisa
Miokarditis je zapaljenski proces koji je lokalizovan u zidu miokarda (srčanog mišića) i može biti uzrokovan svim infektivnim agensima, a najčešće virusima. Ovakav zapaljenski proces dovodi do oštećenja mišićnih ćelija u vidu degeneracije i nekroze miocita koje su neishemičnog porekla, a udružene su sa zapaljenskom infiltracijom.
Etiologija ili uzrok nastanka
Najčešći uzročnici su virusi, i to Coxsackie A i B, Echovirus, Influenza, Poliovirus, Epsten-Barr Virus i mnogi drugi. To znači da u toku gripa, infektivne mononukleoze, zapaljenja pluća, infektivne žutice i drugih virusnih oboljenja može doći do zapaljenja srčanog mišića, tj. miokarditisa. Bakterije takođe mogu biti uzročnici miokarditisa što se događa u okviru raznih oboljenja kao što su šarlah, difterija, pneumonije i sl. Uzročnici ovog srčanog oboljenja mogu biti i paraziti, a primer za to je trihineloza. Takođe, miokarditis može biti i jatrogenog porekla (uzimanje kokaina, kateholamina, trovanje ugljen monoksidom, davanje raznih vakcina i sl.).
Klinička slika: miokarditis – „bolest sa 10 lica“
Tegobe su u početku nespecifične : povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima, malaksalost… Posle desetak dana ili nekoliko nedelja od ovih simptoma javlja se neočekivano brzo zamaranje, ubrzan srčani rad (tahikardija), osećaj nepravilnog srčanog ritma, otežano disanje u naporu i bol u grudima. Zbog smanjenje periferne cirkulacije noge su hladne, a na jagodicama prstiju, usnama i ušima uočava se periferna cijanoza (modrilo). U težim slučajevima javljaju se sinkope, palpitacije, aritmije, a može doći i do različitog stepena popuštanja srca. Nekada akutni virusni miokarditis može da završi i letalno (iznenadna srčana smrt) usled kardiogenog šoka, tromboembolijskih komplikacija ili malignih poremećaja ritma, naročito kada se bolesnik izlaže većem fizičkom naporu. Zbog svega navedenog, miokarditis se često naziva „bolest sa 10 lica“.
Postavljanje dijagnoze
Fizikalni pregled
Pri fizikalnom pregledu može se čuti treći srčani ton (galop), kao i tranzitorni sistolni šum. Na EKG-u se mogu videti promene ST segmenta (ST depresija ili ST elevacija) i T talasa (inverzija). Mogu se javiti i pretkomorske i komorske aritmije, u nekim slučajevima i poremećaji sprovođenja.
Ehokardiografija (ultrazvuk srca)
UZ srca može pokazti poremećen index pokretljivosti zida leve komore. Često se može videti poremećena dijastolna funkcija leve komore, a ponekad i tromb u LK srca.
Dodatne dijagnostičke procedure:
Laboratorijske analize mogu pokazivati ubrzanu sedimentaciju, povećan broj leukocita i povećane vrednosti CRP. Vrše se i serološke analize, izolacija i identifikacija uzročnika. Test opterećenja, kao i 24h Holter EKG mogu biti korisni u otkrivanju poremećaja u srčanom ritmu, a često je neophodno uraditi i magnetnu rezonancu srca.
Lečenje miokarditisa: restrikcija fizičke aktivnosti!!!
Lečenje je uglavnom simptomatsko i usmereno prema osnovnim manifestacijama bolesti. Kompleksne i simptomatske aritmije treba lečiti antiaritmicima-β blokatorima, a u slučaju razvoja srčane insuficijencije daju se i kardiotonici, ACE inhibitori i diuretici. Restrikcija fizičke aktivnosti smanjuje srčani rad i miokardno oštećenje, a pospešuje ozdravljenje. Svako lečenje miokarditisa je nastojanje da se spreči razvoj dilatativne kardiomiopatije i srčane slabosti koje mogu uzrokovati iznenadnu srčanu smrt.
Miokraditis Vs. Profesionalni sport
Trening za vreme akutne faze miokarditisa dovodi do povećanja replikacije (umnožavanja) virusa, izraženije nekroze miocita i veće šanse za nastanak iznenadne srčane smrti na terenu, tj. pogoršanja šanse za preživljavanje.
Prema evropskim preporukama za učestvovanje u sportskim aktivnostima, u slučaju dijagnostikovanog miokarditisa, neophodan je prekid treniranja u periodu od 6 meseci. Pre povratka na teren obavezna su detaljna kardiološka ispitivanja (fizikalni pregled, EKG, 24h Holter EKG, test opterećenja), procena funkcije leve komore, kao i srčanih dimenzija (ehokardiografija). U odsustvu simptoma i klinički važnih aritmija u toku i nakon vežbanja, kao i pri normalnoj funkciji leve komore, moguć je povratak na teren uz detaljne kardiološke preglede na šestomesečnom nivou.
Reference:
Milnković Z. i sar. SPORTSKA MEDICINA u pitanjima i odgovorima (2010)
Dikić N. Iznenadna srčana smrt u sportu (2004)
Pelića A. Sportska kardiologija-klinički slučajevi (2009)